Na moje iznenađenje, proglašavam za pobednika kafu… Zahvaljujući veoma velikoj prednosti 
Pića su važna komponenta naše svakodnevne prehrane, a možemo ih podeliti u dve velike grupe: bezalkohola i alkoholna pića. Brojne opcije su dostupne među bezalkoholnim pićima, uključujući kafu, čaj, voćne sokove, gazirana pića itd. Ne samo da kafa zauzima drugo mesto u potrošnji među svim pićima – odmah nakon vode. Već je druga roba kojom se trguje na svetu nakon nafte i godišnje iznosi 10 milijardi američkih dolara. Više od 70 zemalja gaji ovu biljku, ali Brazil, Kolumbija, Etiopija i Indija su vodeći proizvođači. Brazil i Kolumbija su glavni igrači i čine 39% svetskog udela (1).
Dobro je već poznato da oni koji konzumiraju kofein imaju tendenciju da imaju efekte na ponašanje, uključujući budnost i uzbuđenje (2). Međutim, dosadašnjim istraživanjivanjima pokazuju takođe da konzumacija kofeina vodi pogoršanju anksioznosti, poremećaju spavanja i depresiji kod pacijenata sa dijagnozom psihijatrijskih simptoma (3,4).
Konzumacija kafe negativno je povezana sa incidencom metaboličkog sindroma i dijabetes melitusa. U nekim studijama je zabeleženo da unos kofeina smanjuje osetljivost na insulin što rezultira smanjenim skladištenjem glukoze (5,6).Takođe je, u studiji Nordestgaarda i saradnika, sprovedenoj na 93.179 odraslih utvrđeno je da je veća konzumacija kafe povezana sa nižom gojaznošću, metaboličkim sindromom i rizikom od dijabetesa tipa 2 (7). U studiji koju su sproveli Grosso i saradnici na 8821 odraslih ispitanika u Poljskoj, niži indeks telesne mase (BMI), obim struka, sistolni i dijastolni krvni pritisak, trigliceridi i viši nivo HDL holesterola primećeni su kod osoba koje su konzumirale više od 2 šolje kafe dnevno od onih koji su konzumirali manje od šolje (8).
Iako je poznato da konzumacija kafe izaziva akutni porast krvnog pritiska, efekti hronične konzumacije još uvek nisu u potpunosti istraženi (9). Konzumacija kafe povezana je sa manjim rizikom od smrtnosti od svih uzroka kardiovaskularnih bolesti, koronarne bolesti i moždanog udara u nelinearnoj vezi, sa sumarnim procenama koje ukazuju na najveće smanjenje relativnog rizika kod tri šolje kafe dnevno (10).
Mnoge meta-analize naglasile su koristi od konzumiranja kafe. Pretpostavljajući da su povezane sa manjim rizikom od raka debelog creva, jetre, bubrega, jajnika, pankreasa, jednjaka i endometrijuma (11,12,13). Međutim, nije u dobroj korelaciji sa rakom prostate, pankreasa i jajnika (14).
Smatra se da faktori koji vode do razlika potiču od sorte kafe, fizioloških efekata elemenata kafe i nutritivnih sastojaka (poput mleka i šećera) koji se dodaju kafi (15).
Ima se još mnogo reći o kafi, verujem da je i dovde bilo zamorno doći… Nastavićemo još drugom prilikom!
Nadam se da sada vidite, zašto je nisam mogao odmah opravdati u primeni ili “izbacivanju”, veoma su oprečna mišljenja i još se mnogo istraživanja radi kako bi se moglo sa više sigurnosti tvrditi, kome/zašto/kako/koliko kafe… 
Ja verujem da je umerenost ključ, a uz to naravno i malo cimeta u nju kada je pijemo.
Ja verujem da je umerenost ključ, a uz to naravno i malo cimeta u nju kada je pijemo. 
1. ICO. (2004). All about coffee. http://wwwicoorg/aico/wwdhtm Accessed on18–03–2008
2. Smith A, Effects of caffeine on human behavior.Food Chem Toxicol. 2002 Sep; 40(9):1243-55.
3. Winston AP , Neuropsychiatric effects of caffeine. Adv Psychiatric Treat. 2005;11:432–439.
4. Lader M, Bruce M Br J Clin Pharmacol., States of anxiety and their induction by drugs. 1986 Sep; 22(3):251-61.
5. Keijzers, G.B., De Galan, B.E., Tack, C.J., and Smits, P. (2002). Caffeine candecrease insulin sensitivity in humans.Diabetes Care.25: 364–369.
6. Greer, F., Hudson, R., Ross, R., and Graham, T. (2001). Caffeine ingestiondecreases glucose disposal during a hyperinsulinemic-euglycemic clamp insedentary humans.Diabetes.50: 2349–2354.
7. Nordestgaard, A. T., Thomsen, M., Nordestgaard, B. G (2015). Coffee intake and risk of obesity, metabolic syndrome and type 2 diabetes: a Mendelian randomization study. International journal of epidemiology, 44: 551-565.
8. Grosso, G., Stepaniak, U., Micek, A., Topor-Mądry, R., Pikhart, H., Szafraniec, K., Pająk, A (2015). Association of daily coffee and tea consumption and metabolic syndrome: results from the Polish arm of the HAPIEE study. European journal of nutrition, 54: 1129-1137.
9. Steffen, M., Kuhle, C., Hensrud, D., Erwin, P. J., Murad, M. H (2012). The effect of coffee consumption on blood pressure and the development of hypertension: a systematic review.
10. Grosso G, Micek A, Godos J, Sciacca S, Pajak A, Martínez-González MA, Giovannucci EL, Galvano F Eur J Coffee consumption and risk of all-cause, cardiovascular, and cancer mortality in smokers and non-smokers: a dose-response meta-analysis. Epidemiol. 2016 Dec; 31(12):1191-1205.
11. Friberg, E., Orsini, N., Mantzoros, C.S., and Wolk, A. (2009). Coffee drink-ing and risk of endometrial cancer–a population-based cohort study.Int. J.Cancer.125(10): 2413–2417.
12. Hu, J., Mao, Y., DesMeules, M., Csizmadi, I., Friedenreich, C., and Mery, L.(2009). Total fluid and specific beverage intake and risk of renal cell carcinomain Canada.Cancer Epidemiol.33(5): 355–362
13. Ramos, S. (2008). Cancer chemoprevention and chemotherapy: Dietary polyphenols and signalling pathways. Mol. Nutr. Food Res.52: 507–526
14. Nkondjock, A. 2009. Coffee consumption and the risk of cancer: an overview.Cancer Lett.277: 121–125.
15. Baspinar, B., Eskici, G., & Ozcelik, A. O. (2017). How coffee affects metabolic syndrome and its components. Food & Function, 8(6), 2089–2101.