Današnja objava nešto malo drugačija, nešto o čemu možda nismo toliko razmišljali… Sve se češće pominje „nova“ reč autofagija, o kojoj sam vam već malo pisao. Međutim, negde smo izgubili iz vida mnogo duže poznatu reč – post. Malo ćemo danas o tome „zagrebati po površini“. 
Post,
Mnogi oblici verskog posta mogu se naći u hrišćanstvu, judaizmu, islamu, budizmu čak i u šamanizmu. Dok se specifični režimi razlikuju po trajanju i obrascima ishrane, mnogi postovi smanjuju životinjske proteine, rafinisanu hranu i druga uživanja, istovremeno promovišući unos voća i povrća, povećano društveno angažovanje i molitvu. Većina verskih uverenja ima zajednički cilj da ojača telo, um i duh. Istorijski gledano, postojao je značajan fokus i uvažavanje fizičkih i/ili duhovnih prednosti perioda posta.
Tokom perioda posta pravoslavnih hrišćana, smanjen je dnevni unos proteina, masti, zasićenih masti, trans masnih kiselina, riboflavina i kalcijuma. Takođe, ovi postovi su povezani sa benefitima u vidu: gubitka telesne mase, povećanje ukupnog holesterola i smanjenje LDL (“lošeg”) holesterola u krvi. Povećava se unos vlakana i ugljenih hidrata, dok se ne dešavaju promene u pogledu unosa mononezasićene masti kao i većina vitamina i minerala. Do danas, samo nekoliko istraživanja je ispitalo zdravstvene efekte ovih perioda posta. Jasno je da još treba da se istražuje, posebno u vezi sa više varijabli iz krvnih analiza (1,2).
Savremeni Danielov post uključuje po volji unos određene hrane, ali izbor hrane je ograničen na voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke, orašaste plodove, semenke i ulje. Ovaj plan podseća na vegansku ishranu, za koju se navodi da daje svojstva, o tome smo već prethodno pisali, koja poboljšavaju zdravlje (3,4). Danilov post se najčešće sprovodi 21 dan, iako su primećeni duži (npr. 40-dnevni) i kraći (npr. 10-dnevni) postovi. Samo jedna studija do danas je ispitala zdravstvene efekte Daniel posta. Ova studija je prijavila značajna poboljšanja krvnog pritiska, holesterola u krvi i biomarkera oksidativnog stresa. Štaviše, insulin, HOMA-IR (pokazatelj insulinske rezistencije) i CRP su svi sniženi do klinički značajne mere (5).
Jedan od svakako najispitanijih postova jeste Ramazan, zbog njegove direktne povezanosti ograničenim vremenom hranjenja (često mešano sa autofagijom). Post obuhvata to da se uzdržava od jela i pića od izlaska sunca do zalaska sunca tokom svetog meseca Ramazana, koji traje između 28 i 30 dana. Uobičajena dijetalna praksa ramazanskog posta je konzumiranje jednog velikog obroka posle zalaska sunca i jednog lakšeg obroka pre zore (6), dok neki konzumiraju jedan dodatni obrok pre spavanja (7). Konzumira se raznovrsnija hrana tokom Ramazana u poređenju sa ostatkom godine, kao i slatka hrana i pića koja se češće konzumiraju tokom Ramazana (8,9). Nekoliko istraživanja sugeriše na gubitak težine nakon ramazanskog posta (10,11). Međutim, potpuno vraćanje težine se često primećuje 2 do 5 nedelja nakon Ramazana. Kardiometaboličke koristi kod zdravih pojedinaca primetio je Kul sa saradnicima gde je istraživanjem ustanovljen blagi pad ukupnog holesterola i triglicerida, veliko smanjenje LDL holesterola i bez promene u HDL (“dobrom”) holesterolu (12). Faris i saradnici na sličan način su primetili umerena poboljšanja triglicerida i prijavili povećanje HDL holesterola (13).
Budistički obrasci posta se sastoje od tipične vegetarijanske ishrane, isključujući meso i mlečne proizvode (ponekad mleko), koja se praktikuje tokom cele godine. Vrsta hrane varira u različitim zemljama i kulturama (na primer, kineski budisti obično konzumiraju mleko, dok Tajvanci konzumiraju proizvode od soje) (14). Zabranjena je konzumacija pet vrsta ljutog povrća (beli luk, velški luk, vlašac, asant i praziluk), alkohola i prerađene hrane (15). Nedostaje literatura o uticaju ove vrste posta na visokorizične populacije. Međutim, interesantno je da nisu primećeni značajni nedostaci u mikronutrijentima (kalcijum, vitamin E, vitamin B12), što je često povezano sa veganskim/vegetarijanskim stilom života (16,17).
Mnogi strahuju sa početkom posta da će biti gladni, pa se onda kupuju razni posni kuvari, gledaju emisije sa pripremanjem hrane i sl. Hrana se tada priprema mnogo više nego u periodu kada nismo na postu – pa se negde smisao posta gubi, jer on predstavlja umerenost u svemu.
1. Sarri KO, Tzanakis NE, Linardakis MK, Mamalakis GD, Kafatos AG: Effects of Greek Orthodox Christian Church fasting on serum lipids and obesity. BMC Public Health 2003, 3:16.
2. Papadaki A, Vardavas C, Hatzis C, Kafatos A: Calcium, nutrient and food intake of Greek Orthodox Christian monks during a fasting and non-fasting week. Public Health Nutr 2008, 11:1022-1029.
3. Dwyer JT: Health aspects of vegetarian diets. Am J Clin Nutr 1988,48:712-738.
4. Key TJ, Appleby PN, Rosell MS: Health effects of vegetarian and vegandiets. Proc Nutr Soc 2006, 65:35-41.
5. Bloomer RJ, Kabir MM, Canale RE, Trepanowski JF, Marshall KE, Farney TM,
Hammond KG: Effect of a 21day Daniel Fast on metabolic and cardiovascular disease risk factors in men and women. Lipids Health Dis 2010, 9:94
6. Ibrahim WH, Habib HM, Jarrar AH, Al Baz SA: Effect of Ramadan fasting on markers of oxidative stress and serum biochemical markers of cellular damage in healthy subjects. Ann Nutr Metab 2008, 53: 175-181.
7. Roky R, Chapotot F, Hakkou F, Benchekroun MT, Buguet A: Sleep during Ramadan intermittent fasting. J Sleep Res 2001, 10:319-327.
8. Hallak MH, Nomani MZ: Body weight loss and changes in blood lipid levels in normal men on hypocaloric diets during Ramadan fasting. Am J Clin Nutr 1988, 48:1197-1210
9. Fedail SS, Murphy D, Salih SY, Bolton CH, Harvey RF: Changes in certain blood constituents during Ramadan. Am J Clin Nutr 1982, 36:350-353
10. Sadeghirad B, Motaghipisheh S, Kolahdooz F, Zahedi MJ, Haghdoost AA. Islamic
fasting and weight loss: a systematic review and meta-analysis. Public Health Nutr
2014; 17:396-406.
11. Fernando HA, Zibellini J, Harris RA, Seimon RV, Sainsbury A. Effect of Ramadan
fasting on weight and body composition in healthy non-athlete adults. A systematic
review and meta-analysis. Nutrients 2019;11. pii: E478.
12. Kul S, Savas E, Ozturk ZA, Karadag G. Does Ramadan fasting alter body weight
and blood lipids and fasting blood glucose in a healthy population? A meta-analysis.
J Relig Health 2014;53:929-942
13. MeA-IE Faris, Jahrami HA, Alsibai J, Obaideen AA. Impact of Ramadan diurnal
intermittent fasting on the metabolic syndrome components in healthy, non-athletic
Muslim people aged over 15 years: a systematic review and meta-analysis. Br J Nutr
2020; 123:1-22
14. Lee Y, Krawinkel M. Body composition and nutrient intake of Buddhist vegetarians. Asia Pac J Clin Nutr. 2009;18(2):265–71.
15. Persynaki A, Karras S, Pichard C. Unraveling the metabolic health
benefits of fasting related to religious beliefs: a narrative review.
Nutrition (Burbank, Los Angeles County, Calif). 2017;35:14–20.
16. Lazarou C, Matalas AL. A critical review of current evidence, per- spectives and research implications of diet-related traditions of the Eastern Christian Orthodox Church on dietary intakes and health consequences. Int J Food Sci Nutr. 2010;61(7):739–58.
17. Ho-Pham LT, Nguyen PL, Le TT, Doan TA, Tran NT, Le TA, et al. Veganism, bone mineral density, and body composition: a study in Buddhist nuns. Osteoporos Int. 2009 Dec;20(12):2087-93.