Zašto nam je važno da imamo doručak, a ne toliko važno da imamo večeru? 
Jedna od karakteristika cirkadijalnog sistema je „uvlačenje“ spoljnih ili unutrašnjih signala. Svetlosne informacije iz mrežnjače su tipičan spoljni faktor. Pored svetlosti, postoji mnogo faktora koji se mogu uneti kao što su HRANA, temperatura, vežbanje i lekovi.
Među ovim faktorima, hrana je najbolji sinhronizator (tj. uporediv sa svetlošću) (1, 2, 3).
Poznato je da se signali za hranjenje sinhronizuju preko nekoliko perifernih satova, kao što su oni u jetri, pankreasu, bubrezima i srcu (4,5). U većini slučajeva, signali hranjenja su sinhronizovani sa ciklusima svetlo-mrak; međutim, promena u vremenu hranjenja u ispitivanju na miševima pokazuje odvajanje znakova hranjenja od ciklusa svetlo-mrak (6). Kasne večere mogu izazvati promene u ekspresiji gena sata u perifernim tkivima. Studije pokazuju da su zapremina hrane i intervali gladovanja važni faktori za određivanje faze perifernog sata (7, 
.
.Sindrom noćnog hranjenja koji karakteriše vremenski odloženi obrazac ishrane je povezan sa povišenim indeksom telesne mase (BMI) (9). Zanimljivo je da su studije i na ljudima i na miševima pokazale sklonost hrani bogatijom mastima u vreme večere nego u vreme doručka (10), povezujući gojaznost sa kasnim noćnim hranjenjem.
Varenje i apsorpcija u želudcu i crevima prate cirkadijalne ritmove, a ovi ritmovi su regulisani ritmički izraženim satnim genima u crevima, kao i dnevnim unosom hrane (11, 12).
Interesovanja za ovakvim istraživanjima dovela su nas do nečeg sada većini vas poznatog termina – „hrono ishrana“. Proučavanje odnosa između hrane i cirkadijalnog sistema. Ime je nazvano na način sličan „Hrono-farmakologiji“, koja govori o vremenu primene leka za povećanje potencije leka.
Kao i kod „hrono-farmakologije“,spekuliše se o optimalnom vremenu unosa hrane razumevanjem cirkadijalnih promena u sistemu varenja ili metaboličke aktivnosti za poboljšanje ili održavanje ljudskog zdravlja. Pored toga, možemo promeniti vreme našeg unutrašnjeg sata menjanjem vremena unosa hrane.
Shodno tome, svakodnevna ishrana treba da uključuje aspekte:
! vremena uzimanja hrane ili komponenti hrane koje doprinose održavanju zdravlja
!! doprinose brzim promenama ili resetovanju našeg sistema unutrašnjih satova.
U sprovedenom istraživanju (na gojaznim odraslim osobama) preskakanje doručka nije uticalo na gubitak kilograma putem “dijeta” za mršavljenje (13), a pažljiva studija na (vitkim) odraslim osobama otkrila je da je gotovo jedini efekat izostavljanja doručka u periodu od šest nedelja povećanje popodnevne varijabilnost glikemije (skokova i padova glukoze u krvi) (14). Naknadna istraživanja koja su koristila isti protokol kod gojaznih odraslih osoba su takođe otkrila nekoliko razlika među grupama, gde je uočena veoma važna razlika – povećana osetljivost na insulin kod onih koji doručkuju (15). Međutim, moguće je da je izostavljanje doručka promenilo vreme visoke insulinske osetljivosti.
Na osnovu rezultata studija na životinjama, se veruje da održavanje redovnog rasporeda unosa hrane može pomoći u održavanju zdravlja ljudi, uključujući prevenciju gojaznosti, metaboličkog sindroma, dijabetesa i rastu kancera. Svakako, potrebne su dalje studije na ljudima i sa što većim uzorcima.
Da li Vas interesuje kako to Ajurveda “deli naš dan”? A zašto bi nam to bilo interesantno?
Razvijena je pre više od 3.000 godina u Indiji – Ajurvedska medicina (skraćeno „Ajurveda”), a novijim naučnim radovima se pokazuju veoma precizni podaci i donkle veće poznavanje tela i medicine od današnjeg.
1. Mistlberger RE (2011), Neurobiology of food anticipatory circadian rhythms. Physiol Behav 104:535-545. Review.
2. Shibata S, Tahara Y, Hirao A (2010), The adjustment and manipulation of biological rhythms by light, nutrition, and abused drugs. Adv Drug Deliv Rev 62:918-927. Review.
3. Garaulet M, Madrid JA (2010), Chronobiological aspects of nutrition, metabolic syndrome and obesity. Adv Drug Deliv Rev 62:967-978. Review.
4. Damiola F., Le Minh N., Preitner N., Kornmann B., Fleury-Olela F., Schibler U. (2000) Restricted feeding uncouples circadian oscillators in peripheral tissues from the central pacemaker in the suprachiasmatic nucleus. Genes Dev. 14, 2950–2961
5. Wu T., Ni Y., Dong Y., Xu J., Song X., Kato H., Fu Z. (2010) Regulation of circadian gene expression in the kidney by light and food cues in rats. Am. J. Physiol. 298, R635–R641
6. Stokkan K. A., Yamazaki S., Tei H., Sakaki Y., Menaker M. (2001) Entrainment of the circadian clock in the liver by feeding. Science 291, 490–493
7. Hirao A, Nagahama H, Tsuboi T, Hirao M, Tahara Y, Shibata S (2010), Combination of starvation interval and food volume determines the phase of liver circadian rhythm in Per2::Luc knock-in mice under two meals per day feeding. Am J Physiol Gastrointest Liver Physiol 299:G1045-1053
8. Kuroda H, Tahara Y, Saito K, Ohnishi N, Kubo Y, Seo Y, Otsuka M, Fuse Y, Ohura Y, Hirao A, Shibata S (2012), Meal frequency patterns determine the phase of mouse peripheral circadian clocks.Sci Rep 2:711.
9. Colles, S.L., Dixon, J.B., and O’Brien, P.E. (2007). Night eating syndrome and nocturnal snacking: association with obesity, binge eating and psychological distress. Int J Obes (Lond) 31, 1722–1730
10. Westerterp-Plantenga, M.S., IJedema, M.J., and Wijckmans-Duijsens, N.E.
(1996). The role of macronutrient selection in determining patterns of food
intake in obese and non-obese women. Eur. J. Clin. Nutr. 50, 580–591.
11. Bron R, Furness JB (2009), Rhythm of digestion: keeping time in the gastrointestinal tract. Clin Exp
Pharmacol Physiol 36:1041-1048. Review.
12. Scheving LA (2000), Biological clocks and the digestive system. Gastroenterology 119:536-549.
Review.
13. Dhurandhar EJ, Dawson J, Alcorn A, Larsen LH, Thomas EA, Cardel M, Bourland AC, Astrup A, St-Onge MP, Hill JO, Apovian CM, Shikany JM, Allison DB The effectiveness of breakfast recommendations on weight loss: a randomized controlled trial. Am J Clin Nutr. 2014 Aug; 100(2):507-13.
14. Betts JA, Richardson JD, Chowdhury EA, Holman GD, Tsintzas K, Thompson D. The causal role of breakfast in energy balance and health: a randomized controlled trial in lean adults.Am J Clin Nutr. 2014 Aug; 100(2):539-47.
15. Chowdhury EA, Richardson JD, Holman GD, Tsintzas K, Thompson D, Betts JA. The causal role of breakfast in energy balance and health: a randomized controlled trial in obese adults. Am J Clin Nutr. 2016 Mar; 103(3):747-56.