Da prođemo zajedno kroz jedan slučaj od starta do rešenja problema
Da li ste čuli za termin insulinska senzitivnost/rezistencija?
Prvo da se upoznamo – Insulinska senzitivnost postoji kada ćelije reaguju fiziološki na optimalnu količinu insulina. Poznato je da je insulinska senzitivnost promenljiva i da se može menjati pod uticajem fizičke aktivnosti i ishrane. Pri nepravilnom unosu hrane, stvara se sve više insulina, a bez fizičke aktivnosti smanjuje se stvaranje insulinskih receptora, smanjuje se insulinska senzitivnost i insulin gubi anabolička svojstva, uz sve veću akumulaciju masti (1,2).
Insulin čiji je („zdravi“) bazalni raspon 2,60–24,9 µIU/mL, održava homeostazu glukoze u krvi u rasponu od 3.5 – 6.1 mmol/l (bazalni). Iako se vrednosti insulina i glukoze nalaze u datim referentim vrednostima, ne znači da nam je stepen insulinske senzitivnosti na zadovoljavajućem nivou. Stepen insulinske senzitivnosti možemo izračunati tako što ćemo pomnožiti vrednosti insulina i glukoze, a potom sve podeliti sa 22,5 (insulin X glukoza / 22,5). Vrednost koju dobijemo odgovara homeostatskom modelu procene insulinske rezistencije (HOMA-IR) gde je; <2 normalna insulinska senzitivnost, 2-3 rana insulinska rezistencija, >3 značajna insulinska rezistencija (narušena insulinska osetljivost) (3).
U široj populaciji je veoma važno da se utvrdi stepen insulinske osetljivosti i potom da se što pre interveniše uz prilagođenu ishranu i uključivanjem u zdravstveno prilagođen oblik fizičke aktivnosti, čime bi se popravila insulinska senzitivnost, a na taj način bi se uspostavila metabolička homeostaza, popravilo zdravstveno stanje i povećao kvalitet i dužina života.
Zašto nam je važno da održavamo insulinsku osetljivost?
Neke komponente sindroma insulinske rezistencije su: Dijabetes tipa 2 je stanje koje je najočiglednije povezano sa insulinskom rezistencijom; Gojaznost (4); Hipertenzija (4); smanjen nivo HDL “dobrog” holesterola (značajan faktor rizika za srčana oboljenja) – povećan nivo VLDL “lošeg” holesterola i triglicerida u krvi (5); Sleep Apnea (6); Sindrom policističnih jajnika (7); Alchajmerova bolest (8); Hronična bolest bubrega (9); problemi sa vidom/očima…
Da analiziramo šta se dešava na priloženim analizama na osnovu naučenog.
Želim da napomenem da se na početku (bezuspešno) pila terapija – aktivna supstanca metformin, za insulinsku rezistenciju.
Na prvoj slici možemo videti da je HOMA-IR po datoj formuli 5,6 sa terapijom, što spada u insulinsku rezistenciju. Nakon tri meseca (poslednje analize – „finish“) i tada bez terapije za regulaciju nivoa glukoze, nakon primenjene formule dobijamo HOMA-IR 2,1 – na granici smo između normalne insulinske senzitivnosti i rane insulinske rezistencije. Ono sa čime treba da nastavimo u tom trenutku jeste pravilna ishrana uz određenu fizičku aktivnost koja će dovesti do potpunog oporavka, odnosno uspostavljanja ponovne normalne insulinske senzitivnosti.
Da li ste primetili da se u poslednje vreme insulinska senzitivnost/rezistencija sve više pominje?