U današnjem „postu“ ćemo o nečemu što većina vas nerado čini, a mnogi je imaju u planovima – jutarnja aktivnost. 
Iako zahteva veoma malo vremena, kako većina na kraju potvrdi ne radi se baš svakodnevno ili se možda u potpunosti preskoči 
Zašto je to tako? Imamo li zaista ponekad više vremena za prvu jutarnju kafu umesto da se kratko oznojimo i na brzinu sveži iz tuša izađemo napolje u dnevne obaveze?
Da li bi vas spoznaja od zdravstvenom boljitku „privolela“ da se pokrenemo bar na kratko ujutru?
Jutarnja aktivnost,
Zašto baš neki vid recimo – HIIT treninga, međutim dosta slabijeg intenziteta?
Intervalni trening visokog intenziteta (HIIT) postao je popularan za trening sportista tokom ranih 1950-ih kada je Emil Zatopek, olimpijski šampion, pobedio na olimpijskoj trci na 10 000 m u Helsinkiju 1952. godine nakon korišćenja HIIT-a (1). Ono što se primetilo kao veliki benefit je da sposobnost prilagođavanja čini HIIT dragocenim alatom u programiranju vežbanja pacijenata sa hroničnim bolestima (2).
Ciklus nedostatka kondicije započinje kada pojedinac sa hroničnom bolesti postane manje fizički aktivan. Potom, nedostatak kondicije dovodi do gubitka funkcionalnog kapaciteta i daljeg smanjenja sposobnosti za obavljanje vežbi i uopšteno svakodnevnih aktivnosti. Ako se ovaj ciklus ne zaustavi, posledice lošeg dugotrajnog zdravlja i neoptimalnog kvaliteta života uveliko se povećavaju.
Kardiovaskularne bolesti su najviše proučavane u pogledu potencijalnih prednosti korišćenja HIIT treninga. Guiraud i saradnici, i Cornish i saradnici, pregledom literature o HIIT-u u kardiološkoj rehabilitaciji su istakli sposobnost HIIT-a da poboljša maksimalnu potrošnju kiseonika. Ova istraživanja su pokazala da su pojedinci koji koriste metode HIITa postigli veće pozitivne promene u kardiovaskularnom riziku faktori nego drugi tipovi treninga (3,4).
HIIT je takođe ispitivan kod pacijenata sa hroničnom opstruktivnom plućnom bolešću (HOPB). Ukupni nalazi ovih istraživanja na pacijentima sa HOBP ukazuju da je HIIT najmanje podjednako efikasan kao kontinuirani trening vežbanja umerenog intenziteta (npr. trčanje, vožnja bicikla…) u stvaranju korisnih fizioloških promena. Pored toga, ispitanici u HIIT grupa je prijavila veće smanjenje nelagodnosti u nogama i dispneje (5,6). Međutim, malo je verovatno da će ljudi sa umerenom do ozbiljnom HOBP koristiti vežbe visokog intenziteta dugotrajno bez simptoma (dispneja – subjektivni osećaj nedostatka vazduha, praćen otežanim disanjem, i sl.) time im nije direktno preporučena bez prisustva stručnog lica.
Istraživanja pružaju podršku korišćenju HIITa za poboljšanje u kontroli glukoze, hemoglobina A1c (HbA1c) i kardiorespiratornoj kondiciji kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 (7,8). Završeno je nekoliko studija koje direktno upoređuju HIIT sa kontinuiranim treningom vežbanja umerenog intenziteta kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2. Iako su rezultati ovih studija obećavajući, ograničeni su kratkotrajnim intervencijama i manjim brojem ispitanika (7,9).
Postoje još mnogi benefiti HIIT treninga na psihičko zdravlje ljudi, npr. ljudi sa astmom koji su praktikovali HIIT trening su nakon samo 6 nedelja imali značajno smanjenje pokazatelja anksioznosti (10).
Da li će nam sada biti lakše da se ujutru “nateramo” na aktivnost, kada znamo kakve sve efekte sa njom postižemo?
