Danas ćemo o gotovo neizostavnom dodatku Smoothie-jima, dnevnim vodama, kao i čajevima – ukratko, nema gde ga nema… Cimet 
Cimet,
je jedan od svetski najzapaženijih začina u promociji zdravlja i zdravog načina života. U vrhu te liste se nalaze još poznati beli luk, đumbir, kurkuma i sl (1).
Negde tradicionalno se koristi za otklanjanje lošeg daha (2), kao i za sprečavanje/zaustavljanje krvarenja (3.). Takođe, široka primena mu je za oralno zdravlje – protiv zubobolja, oralnih mikorbiota… (4.) Iako se često preporučuje kod tretmana Helicobacter pylori, nedostatak je dokaza u studijama na ljudima da povećana potrošnja cimeta utiče na tretman protiv pomenute bakterije.
Najispitivaniji je učinak cimeta na nivo glukoze u krvi. Konzumacija cimeta povezana je sa statistički značajnim smanjenjem nivoa jutarnje glukoze. Stoga je predloženo da cimet bude uključen u ishranu pacijentima sa dijabetesom tipa 2, da postignu bolju kontrolu glikemije – iako su zaključci iz metaanaliza mešani (6,7,8). Nedavna ispitivanja na ljudima pokazala su da su dodaci cimeta od 3 gr/dan ili više, poboljšali kontrolu glukoze i osetljivost na insulin i kod zdravih ispitanika i kod dijabetičara (9,10,11). Tako da se u nekim zemljama uz redovne prepisane terapije nalazi savet lekara o češćem unosu cimeta u količinama koje “dozvoljava” glikemija.
Kod bolesti jetre se u istraživanju na miševima pokazalo da ekstrakt kore cimeta smanjuje nakupljanje lipida u jetri i štiti jetru od akutne masne jetre izazvane alkoholom (12).
Neuroprotektivna svojstva – Čini se da je cimet, efikasan i siguran pristup za lečenje i prevenciju nastanka i/ili progresije Alzheimerove bolesti. Međutim, potrebna su dalja istraživačka ispitivanja, kao i produžena klinička ispitivanja kako bi se utvrdila terapeutska sigurnost i efikasnost (13,14).
Kardiovaskularno zdravlje – Konzumacija cimeta (kratkoročno) povezana je sa značajnim smanjenjem sistolnog krvnog pritiska i dijastolnog krvnog pritiska (15). Upotreba cimeta značajno smanjuje trigliceride u krvi i ukupnu koncentraciju holesterola, bez značajnog uticaja na LDL holesterol i HDL holesterol. Štaviše, cimet može na različite načine imati zaštitne efekte protiv aspekata metaboličkog sindroma (16, 17).
U Ajurvedi se uglavnom koristi za poboljšanje digestije, zato se uglavnom koristi sa pirinčem i povrćem. Kao i za bolju cirkulaciju, zdravije zglobove i respiratorni system.
Uprkos svim navedem benefitima, i potpuno zdravi ljudi trebaju ga korisiti sa oprezom, a pogotovo ljudi koji su više fizički aktivni, oni koji imaju probleme sa pritiskom, šećerom, gojaznosti itd… Na kraju bih morao pomenuti da su potrebna dalja istraživanja o tačnoj aktivnosti i uticaju cimeta na sveopšte zdavlje.
1. Jiang, T. A. (2019). Health Benefits of Culinary Herbs and Spices. Journal of AOAC International, 102(2), 395–411. doi:10.5740/jaoacint.18-0418
2. Jakhetia V, Patel R, Khatri P, et al. Cinnamon: a pharmacological review. Journal of Advanced Scientific Research. 2010;1(2):19–12
3. Hossein N, Zahra Z, Abolfazl M, Mahdi S, Ali K. Effect of Cinnamon zeylanicum essence and distillate on the clotting time. Journal of Medicinal Plants Research. 2013;7(19):1339–1343.
4. Gupta C, Kumari A, Garg AP, Catanzaro R, Marotta Comparative study of cinnamon oil and clove oil on some oral microbiota.Acta Biomed. 2011 Dec; 82(3):197-9.
5. Tabak, M., Armon, R., & Neeman, I. (1999) J. Ethnopharmacol.67, 269–277
6. Costello, R.B., Dwyer, J.T., Saldanha, L., Bailey, R.L., Merkel, J., & Wambogo, E. (2016) J. Acad. Nutr. Diet116, 1794–1802
7. Medagama, A.B. (2015) Nutr. J. 14, 108.
8. Qin, B., Polansky, M.M., & Sato, Y. (2009) J Nutr Biochem. 20(11):901-8.
9. Hlebowicz, J., Darwiche, G., Björgell, O., & Almér, L.O. (2007) Am. J. Clin. Nutr.85, 1552–1556.
10. Solomon, T.P., & Blannin, A.K. (2007) Diabetes Obes. Metab.9, 895–901.
11. Hlebowicz, J., Hlebowicz, A., Lindstedt, S., Björgell, O., Höglumd, P., Holst, J.J., Darwiche, G., & Almér, L.O. (2009) Am. J. Clin. Nutr.89, 815–821.
12. Kanuri, G., Weber, S., Volynets, V., Spruss, A., Bischoff, S.C., & Bergheim, I. (2009) J. Nutr.139, 482–487.
13. Peterson, D.W., George, R.C., & Scaramozzino, F. (2009) J Alzheimers Dis. 17, 585–597.
14. Kim, D.S., Kim, J.Y., & Han, Y.S. (2007) J. Altern. Complement. Med.13, 333–340.
15. Akilen, R., Pimlott, Z., Tsiami, A., & Robinson, N. (2013) Nutrition29, 1192–1196.
16. Mollazadeh, H., & Hosseinzadeh, H. (2016) Iran J. Basic Med. Sci.19, 1258–1270.
17. Gupta, J.S., Puri, S., Misra, A., Gulati, S., & Mani, K. (2017) Lipids Health Dis. 16, 113.