Došlo je vreme kada se ljudi prvo “obrate” mreži i potraže kućne lekove pre nego što se konsultuju sa stručnim osobama. Jabukovo sirće je jedan od najpopularnijih među tim lekovima. Međutim, naučno nedovoljno potvrđen, za sve mnogo onoga što se može pronaći kao njegovo dejstvo.
Predstaviću vam neka dokazana istaživanja, kao i neka eksperimentalna koja sam pronašao. Kako bi imali neku predstavu za šta nam to svakodnevno unošenje jabukovog sirćeta služi.
Jabukovo sirće, i njegov efekat na telesnu težinu, BMI (body mass index), obim kukova i WHR (odnos struka i kukova) pokazali su Kondo i saradnici. U njihovom istraživanju je pokazano da potrošnja jabukovog sirćeta (15 ili 30 ml/dan) tokom 12 nedelja uspešno smanjuje sve navedene parametre (1). U istraživanju Khezri-ja i saradnika, rezultati sprovedenih anketa uzetih kao indikator apetita, značajno su se smanjili u grupi koja je koristila jabukovo sirće u poređenju sa grupom koja ga nije koristila (2). Ostman i sar. ukazali su da je uticaj potrošnje sirćeta na ocenu sitosti direktno povezan sa sadržajem sirćetne kiseline u sirćetu (3).
Dokazano je da korišćenje sirćeta u ishrani smanjuje nivo triglicerida, smanjuje ukupni holesterol i LDL (“loš”) holesterol u nekoliko studija na ljudima (1,4), kao i u nekoliko istraživanja na životinjama (5,6). Studija u kojoj je dokazana antihipertenzitivna aktivnost jabukovog sirćeta, sugeriše na mogućost svakodnevne upotrebe jabukovog sirćeta kao prevencije hipertenzije – visokog krvnog pritiska (7).
Hattori i saradnici su istraživanjem pokazali da je jednokratna primena sirćeta uticala na povećanje potrošnje energije i oksidaciju masti. Dakle povećanje energije, odnosno izdržljivost tokom aktivnosti (8).
Fukami i saradnici pretpostavili su da potrošnja sirćeta može poboljšati kognitivne funkcije kod ljudi (9,10). Dok novija studija, iz 2020. godine, pokazuje da jabukovo sirće ima visok antioksidativni potencijal, te je utvrđeno da je efikasnije od sintetičkog flavonoida, kao i protiv Alzheimerove medikacije u in vitro i in vivo analizama. Jabukovo sirće bi moglo biti okarakterisano kao novo farmakološko terapeutsko sredstvo koje ne samo da ublažava oštećenje memorije, već takođe pruža antioksidativnu zaštitu (11).
Studije su potvrdile da se sirće može koristiti za sprečavanje patogenih bakterija na svežem voću i povrću (12,13).
U studiji u kojoj se tridesetdvogodišnja žena tokom 5 godina (hronična infekcija) borila sa neplodnosti i svim ostalim posledicama povećane vaginalne infekcije Candidom albicans, i nije uspela da odgovori na propisane metode integrativne medicine – oporavak je postignut primenom jabukovog sirćeta (14).
U Ajurvedi, najčešća upotreba u kojoj se vide blagodati jabukovog sirćeta je varenje, međutim često se zamenjuje sa đumbirom ili komoračom. Od spolja se koristi za kosu, ujede insekata i manje opekotine.
Opisana funkcionalna terapeutska svojstva sirćeta uključuju antibakterijsku aktivnost, smanjenje krvnog pritiska, antioksidativnu aktivnost, smanjenje efekata dijabetesa i prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Ostali pozitivni zdravstveni efekti svakodnevnog konzumiranja sirćeta uključuju poboljšanje odziva glukoze u krvi što bi bilo korisno za dijabetičare.
Treba svakako napomenuti da su neophodne dalje studije u vezi sa efektima konzumacije jabukovog sirćeta na zdravlje ljudi, kao i da neprimereno korišćenje može imati posledice na zdravlje želuca i creva pojedinaca.
Ja gledam da jabukovo sirće koristim što više tokom dana. Bilo to u tečnosti koju pijem ili kao dodatak salatama! 
2. Khezri, S. S., Saidpour, A., Hosseinzadeh, N., & Amiri, Z. (2018). Beneficial effects of Apple Cider Vinegar on weight management, Visceral Adiposity Index and lipid profile in overweight or obese subjects receiving restricted calorie diet: A randomized clinical trial. Journal of Functional Foods, 43, 95–102.
3. Östman, E., Granfeldt, Y., Persson, L., & Björck, I. (2005). Vinegar supplementation lowers glucose and insulin responses and increases satiety after a bread meal in healthy subjects. European Journal of Clinical Nutrition, 59(9), 983–988.
4. Beheshti Z, Chan Y, Nia H, et al. Influence of apple cider vinegar on blood lipids. Life Sci J. 2012;9:2431–2440.
5. Bárdos L., Bender B. Effect of apple cider vinegar on plasma lipids (model experiment in mice). Potravinarstvo. 2012;6:1–4.
6. Soltan S Shehata M. Antidiabetic and hypocholesterolemic effect of different types of vinegar in rats. Life Sci J . 2012 ;9 :2141 –2141.
7. Kondo S, Tayama K, Tsukamoto Y, Ikeda K, Yamori Y. 2001b. Antihypertensive effects of aceticacid and vinegar on spontaneously hypertensive rats. Biosci Biotechnol Biochem 65:2690–4
8. Hattori M Kondo T Kishi M, et al. A single oral administration of acetic acid increased energy expenditure in C57BL/6J mice. Biosci Biotechnol Biochem . 2010 ;74 :2158 –2159.
9. Fukami H, Tachimoto H, Kishi M, Kaga T, Tanaka Y, Koga Y, Shirasawa T. 2009. Continuousingestion of acetic acid bacteria: effect on cognitive function in healthy middle-aged andelderly persons. Anti Aging Med 6:60–5.
10. Fukami H, Tachimoto H, Kishi M, Kaga T, Tanaka Y. 2010. Acetic acid bacterial lipids improvecognitive function in dementia model rats. J Agric Food Chem 58:4084–9.
11. Smriti Tripathi, Uma Kumari, Papiya Mitra Mazumder (2020) Ameliorative effects of apple cider vinegar on neurological complications via regulation of oxidative stress markers. J Food Biochem. 2020 Dec;44(12):e13504. Epub 2020 Oct 20.
12. Rhee MS, Lee SY, Dougherty RH, Kang DH. 2003. Antimicrobial effects of mustard flour and acetic acid against Escherichia coli O157:H7, Listeria monocytogenes and Salmonella enterica Serovar typhimurium. Appl Environ Microbiol 69:2959–63.
13. Seng ̈un IY, Karapinar M. 2004. Effectiveness of lemon juice, vinegar and their mixture in the elimination of Salmonella typhimurium on carrots (Daucus carota L.). Intl J Food Microbiol96:301–5.
14. Betul Ozen, Muruvvet Baser (2017): Vaginal Candidiasis Infection Treated Using Apple Cider Vinegar: A Case Report. Altern Ther Health Med. Dec;23(7):AT5751. Epub 2017 Nov 7.